čudni razgovori

Ne tako davno, bilo je puno teže, no sada. Nekome godine donesu strpljenje, mudrost, vrijeme za samoću. Netko to zna i iskoristiti. :) 

Drugačije se ljudi ponašaju kad doznaju da ste pwd. Mislim da postoje, da su izmišljena već Pravila lijepog ponašanja prema osobama s kakvom specifičnošću. 

Prije su znali napadno buljiti, i namjerno vas strmoglavljivati u neugodne situacije, samo da bi provjerili lažete li im, ili da bi imali što za analizirati, pričati prijateljima. Kao da niste živo biće. Govore o vama, koji ste prisutan, a kao da niste. Ili govore vama, a kao da govore s djetetom, psom ili stvarju. 

I baš se iznenadite kad vam netko priđe neobavezno ljudski: 

- Jesi za kavu? 

- Imal kiše u vas? 

Ma znam ja da nije lako započeti razgovor ni u najnormalnijim okolnostima s nepoznatim nekim, ali tad se radi o vašoj "nedostatnosti", vi ste taj koji je u nuždi - plaši se samoće, dosađuje se, dobio zadatak... - 

- Imate li sat? 

- Da, naravno.. 

- Kh hmm ko 

- Ne znam :) 

- Kako molim? Ne znate koji sat, ili koliko je sati :) :D 

- Ni jedno ni drugo. 

- A znate da ga imate? Pa kako to. 

- Imam naravno. Tko ga ne bi imao u današnje vrijeme. 

- Da, u pravu ste. Za ukras. 

Oboje se smijete. 

- I za pokazivanja. Hahaha Ima se lovuše. 

- Kh khh ka

- Kao sve neka skromnost lažna, siromaštvo i običnost 

Polagano se ustajete i krećete svojim putem, taman toliko polagano da čujete: 

- Neka jadna makar misli da je i ona našla nekog kome može okrenut leđa. Pu!