suze

 Vita ne prestaje plakati. 

Jecati. 

Isprekidano jecati. 

Cudno su joj ime dali. 

Ponekad se pitam: zasto mi nju bog salje, sto mi njome zeli poruciti. A onda; ne salje ju meni. Ima ona svoje roditelje - njima ju salje, njima porucuje. Ja samo imam proklete usi za slusanje. 

Dobro se sjecam kad sam rekla svojoj mami i svom tati: 

- Mrzila sam vas, koliko je god bilo moguce da dijete nekoga mrzi. 

A mama, mrtva-hladna odgovara: 

- Eno, tako su nam onda Svi govorili, a sad Svi rade kako smo i mi radili.

Pitam se, mrzi li Vita "koliko je god moguce da dijete mrzi".

Je li uopce moguce da dijete mrzi? 

Ako da, mrzeci 'nekog', koga mrzi. Posto ni sama jos nije nitko. 

Dok joj se ne objasni rijecima koje ne znace nista. 

Podlim nasiljem unistiti dusu. Kakav je to podvig? Kakva nada?! 

Sad Svi isto rade. I to kao znaci da kao rade dobro. Dijete da je krivo. 

Zivot, da je u krivu?