vrijeme za meditaciju

Isparale se intimele koje mi je mater spremila za dotu -

po pricanjima starih, radila ih je slipica, zena za koju se znalo da ima gresne misli, zavidna i ljubomorna stara curetina: 

- Vidi joj se po ocima.

U prijevodu, zena koja je samu sebe mogla uzdrzati, financijski, materijalno, i na svaki drugi ljudima poznat nacin. 

Vreteno i preslica, u najdoslovnijem smislu. Ujedinjeni u jednoj jedinoj personi. 

Moguce je. 

Na koga bi, ili na sto bi, takva samodostatna osoba imala biti ljubomorna? 

Projekcije? Iz nesvjesnog? 

Imala sam, malocas, uznemirujuc razgovor s majkom. Ona, kad se uznemiri, spominje moju baku, koja nije bila savrsena, ali koja se za razliku od mame potrudila da mi pokaze neke prakticne iz zivotne stvari. Rekla sam joj: 

- Ona je, u svojim okvirima, dobro odradila svoj posao. Ona nije uzalud trosila zivot. nu sna. gu. 

U teske su ljudske grijehe, pored zavisti, ljubomore, ponosa, pohlepe i lijenosti, ubrojene i ispraznost i tuga. 

Mama ih sve ima. 

I rastrosnost, koju ljudi imenuju nesebicnoscu: 

- Sve mi mogu ljudi rec, ali ni'ko nikad da sam skrta! 

Sto kupujes darujuci? 

Koju rupu kojim stvarima zacepiti ili sakrit', mislis? 

Oko sest popodne, baka je imala vrijeme za molitvu. Kao djeca smo, na nagovor mame, spijunirali pa govorili rugajuci se, da tada zapravo spava. 

Dvadeset minuta sna. 

U dvadeset i cetri sata. 

I nije tako lose. 

Zasto i zbog cega, neki ljudi vide samo lose? 

U drugim ljudima? 

I sad reci: 

imati samo los vid, naprama vidjeti samo lose.. 

Pogodili smo jackpot!