U letku jedne od udruga za potporu je pisalo: "Ako i ti, čitatelju, imaš kakvu manu ili nedostatak, nemoj se toga sramiti, jer svakome nešto nedostaje." Na šest stranica ispred su opisivane poteškoće i predrasude sa kojima se susreću ljudi koji imaju vidljive mane ili nedostatke. Ako je itko od čitača stigao do zadnje rečenice, jedino je mogao misliti o tome, kako je sretan što nema baš to što je opisivano prethodnima. Tako naime prosječni ljudski mozak radi. Nije baš jako sposoban za apstrakcije.
Vratit ću se opet na moju prijateljicu koja je prva osoba koju sam upoznala s etiketom penis envy & eye envy person (trebalo je pisati "I").
Znate ono kako se za neke muškarce kaže da ne vide dalje od svog kurca, pa čini se, po tome, da čitav svijet ne vidi dalje od njega.
Isto bi se moglo prenijeti i na drugu sintagmu; postoji samo ono što se može okom vidjeti.
Zato su, pretpostavljam, izmišljeni i teleskopi i mikroskopi - da bi netko dokazao nekom drugom da to nije točno, jer postoji život u nevidljivom kao što ga ne mora biti u vidljivom.
Ali namjera se zaboravila. Učenje se iskrivilo. Postavši samo sebi svrhom. Ljudi broje zvijezde na nebu i nazivaju to znanošću.
Uplate si vikend putovanje i misle da će si proširili vidike.
Kupe si dalekozor da bi špijunirali susjede.
Kupe, grabe i zgrću dok ih ruke ne zabole, jer ne možeš ti toliko toga nabrati koliko oko može poželjeti.
Tko je zapravo ograničen, i tko je u stvari u nedostatku? Zbog čega bih se morala sramiti?
To je njihovo smeće, koje pokušavaju natrpati na mene da bi samima sebi izgledali ljepši. Da bi im bilo lakše nositi. I nositi se.
Očigledno.
A mogli bi samo zatvoriti oči i zaviriti u sebe.
Svi to mogu, u sebi smo svi isti. I imamo sve.
Još jedna stvar koja zapanjuje: nikome od ljudi 'normalnoga vida' koje poznajem to ne pada na pamet. Dakle, poznaju me, ali ne pada im na pamet poželjeti znati kako je to biti slijep. Kad kažem, pa zatvori oči na deset minuta i uđi u prostor, koji ti i ne mora biti nepoznat, pun ljudi koji ti ne moraju biti nepoznati, čak možeš malo viriti, pa vidi, kako ćeš za dvije sekunde vrištati da ne možeš više - smiju se. Ako to i naprave, ja za to ne doznam.
Nevjerojatno su spori. Iritantno spori.
Jedino što znaju su kvazi emocije i tapšanje jedni drugih 'dobar si ti čovjek'.
Koliko jadan moraš biti za to?
Čula sam da postoje i drugi koji gledaju u sebe. Ali za njih sam samo čula.
Nadala sam se da postoji u zapisanom i objavljenom obliku i ovaj ovakav tvoj glas, više ličnog karaktera, i veoma me raduje da je tako.
ReplyDeletePoželela sam da znam. I probala sam. Jebeno je teško.
Usrala sam se od straha i bila kod oftalmologa pred nervnim slomom, grcala u suzama, kada su mi pre 3 godine saopštili da imam presenilnu kataraktu na oba oka. Uhvatio me je napad panike da mogu da zavisim od nekoga a nema nikoga. Kad sam se smirila, tj. prenoćila sa pola neprospavane noći, rekla sam sebi da je sve okej. Zaboga, operativno je rešivo kad dođe vreme za to. Sa pokojnom mamom sam prošla njene dve operacije katarakte u periodu kad je rapidnom brzinom gubila čulo vida. I klasičnu i UZV.
Da, istina je, premrla sam od straha. Svi koji nemaju kapitalan i nerešiv zdravstveni problem uglavnom seru, leleču i ne vrednuju ono što imaju. Dok ne izgube.
:) hvala ti na posjeti i na komentaru. (možda moj malo kasni, ali to je zato što google više ne ažurira aplikaciju. jedan od razloga što sam izabrala blogger - nema više gužve ovdje)
ReplyDeletepoanta ovog posta je bila 'svakome nešto nedostaje', čak i ako još ne znaš za to. zato ne osuđuj. ne srami se. i ne boj se. ima nas koji smo gazili i gazimo tim putem. i sigurno nećemo bit šupci, kad napokon progledaš. (namjeno koristim riječi poput 'gledati, vidjeti, očito, očigledno, očevidno...', radi svih koji ne znaju da se ne odnose samo na fizičke oči)
Izvini i ti, Sanja, što kasnim s odgovorima. Hvala ti na suštinskom razumevanju. Želim da se i ti osećaš dobro, i da znaš da si zaista vrlo izuzetna osoba. Ne brini za mene, to je rešivo, a za sad živim s dijagnozom koja mi ne narušava kvalitet života. Najsrdačnije te pozdravljam do skore razmene utisaka, iskustava, mišljenja, čega god.
Delete😊 nema tu niceg izuzetnog: samo nisam previse zaprljana potrebama svijeta. i ponekad se zabavljam testiranjem granica. ne samo svojih.
Deletetvoji dojmovi su mi jako dragocjeni. pratimo se 😎
Život zaista može biti zabavan kad misliš (svojom glavom). Jesu mi izuzetni tvoji pogledi i jesu komplimenti tebi. Dobro je da se pratimo, sve dok se ne uhodimo. ;) Hvala tebi i znaj da su mi tvoji utisci veoma vredni i dragoceni.
ReplyDelete