Thursday, March 5, 2020

kako sam postala gospođa

Svaki put kad moj štap i ja iziđemo vani, zaprepastim se kako edukacija zaista može učiniti čudo, u relativno kratkom vremenskom periodu. 

Da, još ima onih koji se boje, ignoriraju ili dobacuju "jadna ti je, pa ima li koga uza se", i "šta ne stojiš doma", "vidi, pogledaj, i di će sad ona ovako?", ali sve se više pojavljuju i oni koji pristojno pitaju mogu li kako pomoći. 

Ono što je meni zanimljivo jest činjenica da kad ista ja, u istoj robi i sa istom frizurom, u istom kvartu, iziđem bez štapa, obavezno se nađe neka baba koja se žesti: 

- Ajde mala brže to malo! Šta si stala? 

- Vidi je šta glumi. 

 Štap mi pak da status gospođe, te su nerijetko baš penzioneri (možda baš ista ova žestoka baba, ne mogu to znati, pa se ne mogu ni ljutiti na nju. ili koju drugu. nepotreban potrošak energije, hvala na pitanju), ti koji mi persiraju i nude pomoć. 

Pitanje za razmišljanje: 

Je li moguće da je vid baš svima u qrcu? Odnosno, zbog čega ga imate? 

2 comments:

  1. ...da bi gledali u druge, zavidjeli im ako su bolji od njih, rugali im se ako su losiji.
    Opet ponavljam, hvala ti sto me neprestano podsjecas na to ��
    Taja

    ReplyDelete