Maglica se povlacila u nepravilnim krpicama i trebalo mi je neko vrijeme da shvatim da su to ljudi.
Ako smo zaista sedamdeset posto voda - ruzne vrece pune tekucina, kako su nas nazvali alieni iz jedne epizode Star Trek-a - sto onda ja to vidim krivo?
Jutros su i ptice imale ljudske glasove: podrugljivi cerek, panicno graktanje, izbezumljeno gugutanje, zatravljujuce aaaaa...
...koje je trajalo, dok vjetar nije donio olaksanje.
Ima li ljudi u ovoj kuci?
Stvarnih ljudi. Ili bas svatko oponasa nekog drugog? Dok to i sam ne postane.
Budi kao voda koja mijenja oblik. Prilagodi se prilikama, ali ne prilagodjavaj prilike sebi. Stopi se s onim sto je vece od nas. Sve drugo je naknadno hvalisanje. Sve drugo je laz.
No comments:
Post a Comment