Kome se nikad nije dogodilo slično, neka digne dva prsta:
Krećete se od točke A do točke B, na nosu cvikse, nos para nebo, odjedamput vas netko ljubazno pozdravlja, a vi ljubazno odzdravite. Nema veze što nemate pojma tko je to, ljubazan pozdrav zaslužuje isti takav odzdrav, a onda jednog dana:
- Štaa je, ne b se ti ni javlaaa
??
Prekapate po memoriji, nećete li prepoznati glas, ako već ne ime, status i sve obiteljske i poslovne detalje dotične osobe, ali iskustvo vas uči da je pametnije, prikladnije prilici, te brže, objasniti svoju situaciju, pa pitati tko je tamo i treba li mu išta:
- A jeel, sad ne vidiš
Kako mislite "sad", pa tako je oduvijek.
- Aj aj, ne pravi se
Ovo je pristojna verzija, za u lice. Iza leđa se toga još nadoda. Bez brige.
- Kaže da ne vidi, a nosi cvike. Pa valjda cvike ispravljaju vid. Ma luda, biž ča!
Vi to naravno sve znate, jer imate nadnaravan sluh. A i nešto životnog iskustva.
No, ne dopustite da vas to smlavi na psihičkoj bazi. Recite sebi, ako već nećete moći reći dotičnoj presoni iza leđa:
- Jest, dobri moj čovječe, cvikse rješavaju moj problem, a ne tvoj.
No comments:
Post a Comment