Učenje tradicije vidovnjaka, zasniva se na činjenici da je univerzum dvostruk.
On je sastavljen od dve sile koje su stari vidovnjaci simbolički predstavljali kao dve zmije koje su isprepletene.
Ali, te sile nemaju ništa zajedničkog sa dualizmima koje nazivamo dobro i zlo, Bog i Đavo, pozitivno i negativno ili sa bilo kojim parom suprotnosti koji možemo da zamislimo. Preciznije, one stvaraju nepojmljivi talas energije koji
Tolteci zovu tonal i nagual.
Oni su postavili aksiom da je tonal sve ono što možemo da tumačimo ili zamišljamo na bilo koji način, a ostatak, koji ne možemo da kategorizujemo, je nagual.
Kako bi naglasili da to nisu dve suprostavljene činjenice već dva dopunjujuća vida jedne te iste sile, koju su uslovno nazvali “Orao“, vidovnjaci upoređuju tonal i nagual sa dvema stranama fizičkog tela, levom stranom i desnom stranom, i to određuje način na koji opažamo.
Život nastaje kada deo slobodne energije beskraja – koji su stari čarobnjaci nazvali “orlove emanacije” (orlovi izlivi, ispoljavanja – prim.prev.) – postane zarobljen od spoljašnje sile postajući samostalno biće, svesno sebe.
Posle toga su videli da se opažanje sveta događa kada u igru uđe nešto što su nazvali “tačka u kojoj se sastavlja opažanje”.
Iako je taj centar sastavljanja aktivan u svakom živom biću koje postoji u univerzumu, oslobađanje lične svesti na zemlji je moguće samo ljudskim bićima i određenim vrstama bića koje nemaju fizičko telo, a koje su stari
vidovnjaci zvali “rođaci”(u nekim prevodima – “srodnici”, prim. prev.) Odnosi između čoveka i tih bića nisu samo mogućnost, to je nešto što se stalno dešava u našim snovima.
Čarobnjaci neguju te odnose, zato što je poznavanje neorganskih bića koja su starija od nas, nešto za čime svi žudimo.Ono je ispunjeno znanjem.
U svojim naporima da objasne što su sve otkrili, oni su rekli da je sve što postoji podeljeno na svetlost i tamu, kao dan i noć. To je komanda koja odražava veličanstveni dualizam kozmosa.
Pomoću svog viđenja, otkrili su da je svet energije sačinjen od naglašenih oblasti tame, poprskanih malim tačkicama sjaja i primetili su da se ta tamna energija uklapa u žensku nadmoć nad upotrebom energije dok
blještave oblasti odgovaraju muškarcima.
Oni su došli do neospornog zaključka da je univerzum u svojoj celokupnosti uglavnom ženski i da je
blještava energija, muškost, retka pojava.
Po definiciji, uporedili su tamu sa levom stranom, sa nagualom, nepoznatim i ženskim principom; takođe, blještavost su uporedili sa desnom stranom, tonalom, sa poznatim, muškim.
Nastavljajući sa svojim posmatranjima, videli su da se čin kosmičkog stvaranja događa kada tama univerzuma počne da se grči i iz toga se rađa eksplozija svetlosti, bljesak koji se širi, dajući početak ustrojstvu vremena i
prostora.
Pravilo ovog ustrojstva je da stvari uvek imaju svoj kraj, što ponovo ukazuje da je jedinstveni i trajni princip svemira tamna energija, ženska, stvaralačka i večna.
Prema tome, čovek je podeljen na tonal, koji se ispoljava kroz njegovu svakodnevnu pažnju i nagual koji je aktivan noću u njegovim snovima.
Iz ovih uvida, naguali su izveli sva ostala znanja. Oni uče da su snovi vrata ka moći zato što, na kraju krajeva, ono što nas održava je tamna energija, kojoj se povremeno vraćamo kako bi se obnovili. Zbog toga, oni su usmerili svu svoju snagu ka usavršavanju umetnosti da se postane svesnim u stanju sna.
Oni su nazvali to posebno stanje pažnje “sanjanje” i upotrebili su ga da
promišljeno istraže tamnu energiju te da tako dođu u dodir sa suštinom univerzuma.
Na taj način su početna posmatranja mudrih Tolteka postala praktično znanje.
Izvor:
https://www.magicus.info/ostalo/zrnca-za-razgovor/namjere-mracnih-matthew-ward-1-srpnja-2022#comments
No comments:
Post a Comment