novčić jedan djetetu je _

Ne treba meni vaša pomoć ni vaš novac, nego mi treba da napravite svoj dio posla. 

Osobe zaposlene u velikim ustanovama, pa bilo to sveučilište, bolnica, banka, policija, gradska uprava ili gradska knjižnica, one koje se specijalno educira kako pristupiti i postupati sa specijalnim osobama (u daljnjem tekstu #pwd), u pravilu, najlošijima se pokažu u stvarnoj praksi i na stvarnom terenu.  

Budu toliko preplašeno sigurne u svoju superiornost da su opasne po život. 

Nikad vam ne opišu što vas točno tamo čeka niti što se može očekivati, a nerijetko vas namjerno ignoriraju. 

Sumnjičave su, ne traže potvrde ni uvjerenja, znaju da to nije pristojno (ili su im rekli da nemaju oni ovlaštenja legitimirati civile?), ali osjeti se onaj prezir i ono žaljenje tipa "ne znaš ti šta ti on/a može" i "glumi i koristi, pretvara se i prenemaže", pogotovo onda kad se vi trudite da izgledate vedro, veselo i zdravo. 

Da, istina je, rekao bi drugar iz udruženja, Mi se stvarno pretvaramo, ali se pretvaramo da je sve u redu, i da nam ne treba to čime ste nas unaprijed odlučili ucjenjivati. 

To je ono kad se priča o oduzimanju ljudskog dostojanstva. Ponekad je teško zamisliti kako je ljudsko biće sposobno spustiti se nisko. 

- Ne b' joj ja da jist! Pa nek vidi ko o kome ovisi. 

Većina #pwd-ja boluje i umire zbog pothranjenosti i dehidracije, a ne od nekih misterioznih bolesti. Oni sami sebi ne mogu pomoći, pogotovo ako žive u zajednicama. Uvijek se nađe netko tko shvati da je glavni onaj koji ima ključ od špajze. 

Ulizivanje ili gladovanje. To je odabir. 

Sad vidite zašto se #pwd ne ulizuje. Ne znam za druge, ali meni je svejedno, u sljedećem ću krugu dobit bolje uvjete, jer u ovom nemam bogznašto izgubiti. Bully ne može bit Bog. 

Poklonite se svakome, ali tražite društvo onih koji su bolji od vas, ne lošiji. 

A lošiji je svaki onaj koji će radije pustit da mu propadne hrana, nego da podijeli sa onima kojima je oduzeo. 

Kad se razbolite, on je, naravno, žrtva, on trči leta moli prosi i nosi doktorima i ove i one vele, sve sve za vaše dobro i za vaše zdravlje. A vi, vidi kakvi ste! 

Prilagođava prostore, buši tunele, instalira liftove i uspinjače, izmišlja nova pisma i jezike, sve da biste mogli razumjeti koja je točno vaša pozicija i tko je točno u ovoj realnosti glavni.

Ne mogu još dobro procijeniti, jesu li svi oni dobri ljudi koji se hvataju za novčanike kad neki od ovlaštenih dobročinitelja organizira kakvu humanitarnu akciju, njihovim vlastitim jezikom, poslušne ovce (Ajme šta će ljudi reć! Da ti ne bi ko šta reka'!), ili stvarno zaslijepljeni. Ali što je u tuđim glavama nikako ne može biti moja stvar. 

Sve dok nekog direktno ne ugrožava.  

A ovdje se radi golema šteta. Nepopravljiva. 

Djetetu vaš cijenjeni novac ne znači ništa. Puno, naravno, znači onima koji će na djetetu eksperimentirati i s djetetom vrijeme provoditi, iako je i u tom slučaju dijete, prije, alibi, nego posao. Ali djetetu bi bilo puno lakše da ga jednostavno radije pustite da umire prirodno.