sanjač xxiv

kao sjećanje 

na jedan od prošlih života 

u kojem sam bila stablo

tamrisa ili čempresa

mirisno i mirno samo po sebi

pa po tome 

na mirnoj strani otoka

čvrčci i sitne ptice u kosi

jantarne suze niz obraze

na obzoru 

sivo plavom plavo sivom

ne znam što je more što je nebo

("gdje" ne igra ništa)

kao, dodiruju se

(iako nisu odvojeni 

da bi dodir činio razliku)

kapljicama

neke su sjajne

neke su mutne

 

magla je u očima iliti glavi - tako bi to ljudi kazali

i imali bi krivo