recidivisti

Otkad pamtim, popularno je bilo etiketirati ljude kao drogeraše, na osnovi raširenosti zjenica. Nitko, naravno, iz kruga mojih tadašnjih poznanika, nije znao, trebaju li zjenice biti jako sužene ili jako raširene, ali svi su jedni drugima unosili, najprije, lica u lica, a onda kažiprste: 

- Jesi, jesi, vidi ti se po očimaaaa!!! 

Mislim da je fora bila, tko će kome prije. 

Svaki gradić je bio Drogir, svaki kvart svakoga gradića drogeraški, smetlarski ili siromaški.Ovisno o tome, tko o kome govori. 

I svako malo se pojavljivala neka nova, još neotkrivena ali čarobna, prirodna ili sintetska(?) supstanca, a svatko je poznavao nekoga svoga tko to ima, ili može nabaviti. 

Slično kao što je ovih dana, popularno znati tko ima protuotrov za buster za covid. 

Ne znaš što je to, ali SVI su rekli! 

I sad, kad ste u tome SVI, valjda ste si Velik. Baš, baš. 

A kad ste velik, i od šećerne vodice vam je sve haj flajt. 

A kad poletite baš visoko, onda vidite da ima još onih koji ne znaju to što znate vi, i bude vam ih žao. 

- Nemoj ti mene, brate, žalit. Ti si u toj igri, a ne ja. 

- Aaaaa, jesi, jesi, vidim ti po očimaaaa!!! 

I tako krene druga faza igre. 

Vi ste u drugom filmu, i ne berete brige. O tome što ste možda glavni sporedni lik nečijeg tuđeg filma. A taj tuđi film vrte oni SVI koji su tamo poviše rekli da ste đanki. 

Ako krenete skupljati one koji će govoriti u vašu korist, imate rat. Tako je to, valjda, od vajkada. 

Kletva ili kleveta, razlika je u tome što je jedna od njih zakonski upisana i gonjiva, iako nedokazljiva. =

Ali što ako ne znate za sve ovo? Što ako ne možete znati, ili možete znati, ali se ne možete braniti? Ili ne želite. Jer nemate od čega.

Ako sami ne vidite isto kao što vide i svi drugi. Ako sami ne čujete isto što čuju i svi drugi. Jer vam je senzorna aparatura drugačije ugođena. 

Ponašate se čudno, jer ne oponašate tuđe pokrete i geste. Zvučite čudno, jer vas rijetko čuju pričati, pa im je svaki glas koji izustite - "čudno nešto". Krećete se sumnjivo, dočim se krećete pažljivo. Oprezno. Sporo. Jer vas se istreniralo da morate tako, inače ćete se razbit. Ili ćete razbit nešto drugo. 

Znate ono, kad obični ljudi hodaju polako, oni se šeću. Ili su toliko dobri da ni mrava ne bi zgazili, pa zato. 

A vi niste obični ni po čemu. O vama se ne zna ništa. I samo je pitanje trenutka kad ćete explodirat i prema van! 

A stalno ste po bolnicama. Stalno se prenemažete, i stalno vam je zlo. 

Nema tu lijeka. Nema tu povratka. Sa zla puta. 

A zdravstveni sustav se toliko trudi oko vas. I sve. 

- Ali on jednostavno neće!

Zato je dobro preventivno svoju djecu prozvati Anđelima, osnovat udrugu koja je stručna u davanju procjena, borbi za povlastice, i pružanju podrške certificiranima. 

Bez potvrde struke, nikom ništa! Niti ne priznaj, niti prepoznaj! Slično po sličnome. Ili različno od toga.  

I kako je bilo upisano u početku, tako i sada i vazda u vijeke vjekova.

 

I kako uopće znati, je li netko namjerno zao, da se stalno vraća istom zlome putu, ili da su mu prosto, prosti ljudi nalijepili etiketu?